logo
BEOGRAD CENTAR - Majke Jevrosime 29, (011) 33 73 183
  • srpski
  • engleski
  • ruski
  • Srednji kurs NBS: 117.5758

Moćni Nil - sveta reka drevnih Egipćana

  • Izvor:
  • Objavljen: 14.06.2020.


Reka Nil, sveta reka drevnih Egipćana i prema mišljenju mnogih najduža reka na svetu, vekovima predstavlja centar interesovanja naučnika, istraživača, ali i brojnih turista.

Obavijen velom misterije, Nil poput magneta privlači turiste koji sa svih delova zemaljske kugle dolaze da letuju u poznatim egipatskim letovalištima, kao što su Hugrada i Šarm el Šeik. To ne treba da iznenadi s obzirom na veliki uticaj koji je ova moćna reka imala na egipatski narod i njegov život kroz istoriju. U ovom tekstu Supernova travel vam predstavlja neke manje poznate zanimljivosti o reci Nil zbog kojih ćete poželeti da se i sami otisnete na putovanje u Egipat.

Nil – najduža reka na svetu?

Nil je u udžbenicima 20. veka nosio epitet najduže reke na svetu. Međutim, geografi još polemišu da li taj status pripada reci Amazon u Južnoj Americi ili upravo Nilu. Zbog toga što čak ni savremenim tehnologijama nije lako utvrditi promenljivu dužinu reke, pogotovo u ravnicama, za Nil se uglavnom kaže da je jedna od dve najduže reke na svetu.

Tako je diskutabilan i precizan podatak o dužini njenog toka. U nekim izvoima se za dužinu uzima 6.650 km, a negde se navodi dvesta kilometara više – oko 6.850 km.

Izvorom Nila smatra se možda najlepše afričko jezero – Viktorijino jezero u Ugandi, odakle ova reka teče prema severu kroz Saharu sve dok se ne ulije u Sredozemno more. Protiče kroz čak 11 zemalja – Tanzaniju, Ugandu, Ruandu, Burundi, Demokratsku Republiku Kongo, Keniju, Etiopiju, Eritreju, Južni Sudan, Sudan i, na kraju, Egipat.

Mulj Nila je ukrotio Saharu

Nije tajna da je Nil od antičkog doba predstavljao izvor života i svetu reku Egipta. Međutim, dok su drevni Egipćani u njegovom izlivanju videli mistično čudo i promisao bogova, savremena nauka je otkrila nešto sasvim drugo.

Činjenica je da Nil u svom vijugavom toku kroz Egipat menja sloj pustinje Sahare duž svojih obala. Ovaj kontrast je vidljiv čak iz svemira, što pokazuju i satelitski snimci: dok dugačka zelena oaza prati reku, okružuje je jednolično i neplodno prostranstvo pustinje.


Kako je došlo do toga da Nil  „ukroti“ Saharu? Naime, zahvaljujući sezonskom prilivu vode iz Etiopije, reka Nil se preko leta izlivala iz svog korita i plavila pustinjsko zemljište. Sa vodom je dolazio i talog, uglavnom crni mulj, što je za posledicu svakog leta imalo pojavu blatnih poplava. Pošto se voda povuče i obale osuše, na obalama bi ostajalo čudesno crno blato. Tako su Egipćani svoju plodnu zemlju dobili kao poklon od Nila.

Reka Nil kao čvorište života

Reka Nil nije čudesno uticala samo na život ljudi na svojim obalama. Mnoge životinjske i biljne vrste duguju svoj opstanak upravo njenom dugačkom i plodonosnom toku. Duž Belog Nila nalaze se tropske prašume pune biljaka kao što su banana, bambus ili kafa. Na njih se nastavljaju meštovite šume, savane, a vegetacija slabi kako se ide ka severu.

Jedna od najpoznatijih biljaka je svakako papirus, od koje su drevni Egipćani pravili papir, ali i odeću, različite prostirke, jedra i druge korisne predmete i stvari.

Što se životinjskog sveta tiče, i on je izuzetno bogat i raznovrstan. Nil je prirodno stanište velikog broja riba, uključujući morske mrene, soma, jegulje i mnoge druge vrste. Pored reke živi i mnoštvo ptica, ali i gmizavaca, od kojih su svakako najzanimljivije kobre i crne mambe.

Ipak, može se reći da status “najpoznatije životinje” Nila sasvim izvesno nosi nilski konj, koji naseljava veći deo reke i raste do 4 i po metra u dužinu i metar i po u visinu (do ramena).

Postoji više od jednog Nila


Pre svega postoje dve velike grane NilaPlavi Nil i Beli Nil. Beli Nil dolazi iz ekvatorijalne Afrike, iz Viktorijinog jezera, a Plavi iz Etiopije, iz jezera Tana. Iako se Viktorijino jezero uzima za izvor Belog Nila, neosporno je da ono ima reke iz kojih se napaja i koje čine Nil. Najdalja od ovih reka je Ruvironza, gornja grana reke Kagera. Zanimljivo je da Kagera teče 690 kilometara pre nego što se ulije u Viktorijino jezero. Kada se uzme u obzir ovaj podatak, ne treba da iznenadi zašto geografi širom sveta vode raspravu o „pravoj“ dužini Nila.

Premda se uvek govori o Plavom i Belom Nilu, veoma je važno pomenuti da Beli Nil ne nosi taj naziv duž celog svog toka. Naime, kad napusti Viktorijino jezero naziva se Viktorijinim Nilom. Odatle teče nekih 500 kilometara kroz Kjoga jezero dok ne stigne do Albertovog jezera.

Kad napusti Albertovo jezero nosi naziv – Albertov Nil. U svom toku kroz Sudan poznat je kao Gorski Nil. Na ušću sa rekom Bar-el Gazel postaje Beli Nil. Tek pošto se kod Katruma spoji sa Plavim Nilom, postaje jednostavno – Nil.

Naučnici su vekovima tragali za izvorom Nila

Nije poznato da li je drevni narod Egipta uspeo da otkrije izvor svoje čudesne reke Nil. Po pisanim tragovima koje su ostavili kako Egipćani, tako i Grci i Rimljani, saznajemo da su postojali brojni bezuspešni pokušaji da se izvor Nila pronađe. Upravo zbog toga, Nil je često u starogrčkoj i rimskoj umetnosti prikazivan kao bog sa skrivenim licem.

Pretpostavlja se da su još stari Egipćani uspeli da dođu do izvora Plavog Nila, dok je izvor Belog Nila, uprkos mnogim naučnim ekspedicijama, ostao misterija vekovima. Otkriću tajne su se približili britanski naučnici kada su u 19. veku otkrili Viktorijino jezero.

Međutim, potraga za izvorom Belog Nila se tu ne završava. Nil počinje i pre Viktorijinog jezera, mada ne postoji jedinstveno mišljenje gde tačno. U naučnom svetu najveću saglasnost dobija tvrdnja da je reka Kagera, tačnije njena gornja grana Ruvironza izvorište Nila.

Nil – kuća boga krokodila Sobeka


Plodonosne poplave Nila stari Egipćani su doživljavali kao božanski dar, pre svega imajući na umu jednog boga – Sobeka. Sobek je poštovan kao bog krokodil, bog vode i poplava, a Nil je bio njegov dom. O tome koliko se drevni egipatski narod klanjao ovom božanstvu svedoče i hramovi neobične lepote Kom Ombo i Krokodilopolis u današnjem gradu Fajumu. U Kom Ombu u Gornjem Egiptu su čak pronađene hiljade mumificiranih krokodila.

U staroegipatskoj umetnosti Sobek je predstavljan kao krokodil ili čovek sa glavom krokodila. Narod je smatrao da je Sobek donosilac plodne zemlje i poplava, te su zbog toga i krokodili važili za svete životinje.

Iako su se mnogo plašili, zanimljivo je da su drevni Egipćani verovali da je biti pojeden od strane krokodila “srećna smrt“.

Krstarenje Nilom kao atrakcija

Turisti iz celog sveta dolaze u Egipat neretko samo sa jednim ciljem – da krstare Nilom. Mali ili veliki brodovi, kraće i duže ture koje kreću iz Luksora, Kaira ili pak Asuana smatraju se možda najvećom turističkom atrakcijom, i to ne bez razloga. Krstarenje Nilom je idealna prilika da se upoznaju prirodne lepote duž obala, ali i posete brojne istorijske znamenitosti, poput velelepnih hramova Luksor, Karnak, Kom Ombo, Edfu i Abu Simbel.

O popularnosti krstarenja svedoči i podatak da većina hotela u letovalištima na Crvenom moru ima u svojoj ponudi organizovane ture sa transferima do Luksora. Ukoliko se odlučite da letujete u Hurgadi, Dahabu ili Šarm el Šeiku, raspitajte se o cenama i terminima krstarenja.

Brojni luksuzni hoteli na plaži kao što je, recimo, Sentido Palm Royal (Hurgada), pa i oni niže kategorije, poput hotela Coral Hills (Šarm el Šeik) organizuju transfer do Luksora, odakle se možete otisnuti vodama magičnog Nila.