logo
BEOGRAD CENTAR - Majke Jevrosime 29, (011) 33 73 183
  • srpski
  • engleski
  • ruski
  • Srednji kurs NBS: 117.5935

Destinacija > Srbija > Stara planina

Stara planina

Zanimljivosti o Staroj planini koje verovatno niste znali

Lepote istočne Srbije su nadaleko poznate zahvaljujući netaknutoj prirodi Stare planine. Ovaj visokoplaninski masiv sa velikim turističkim potencijalom čini prirodnu srpsko-bugarsku granicu. Jedna od najlepših srpskih planina krije brojne zanimljivosti koje je svrstavaju u omiljene zimske destinacije, ali i one koje pružaju kvalitetan odmor i relaksaciju tokom letnjih meseci.

Stara planina kao inspiracija za naziv Balkanskog poluostrva

Udžbenici pišu o bogatom planinskom vencu pod imenom Balkan, protegnutom od Zaječara do Crnog mora. Deo koji čini međudržavnu granicu sa bugarske strane nazivaju istim imenom, dok je u Srbiji za to područje ustaljen naziv Stara planina. Po ovom planinskom masivu je čitavo Balkansko poluostrvo dobilo ime, a reč balkan je u bukvalnom prevodu – planina. U vreme Rimljana, venac je nosio naziv Haemus, što je označavalo brdoviti kraj.

Skijalište sa alpskim potencijalom

Srbiji pripada samo mali, zapadni deo ovog planinskog venca koji je najvećim delom svoje površine smešten u Bugarskoj. Najviši vrh Stare planine, i drugi po redu u Srbiji je Midžor. Nalazi se na preko 2000 metara nadmorske visine, odakle se pruža neverovatan pogled za sve koji odluče da ga osvoje. Najviši vrh čitavog venca je Botev vrh, koji se nalazi preko granice i nosi naziv po bugarskom nacionalnom junaku Hristu Botevu.

Jedan od najlepših predela Stare planine je Babin zub, zaštićen prirodni rezervat koji je ujedno i najveći skijaški centar ove planine. Čine ga tri skijaške staze: Konjarnik, Sunčana dolina i Markova livada. Stara planina je odličan izbor za ljubitelje skijanja i zimovanja, s obzirom da je snegom pokrivena čak pet meseci godišnje.

Planina ima potencijal da postane jedno od najboljih skijališta u državi i regionu, zahvaljujući opremljenosti žičarama, ski liftovima i gondolom, kao i prirodnim uslovima koji na njoj vladaju. Osim skijanja, postoje i razne druge mogućnosti za istraživanje Stare planine, tako da ovde možete voziti bicikl, baviti se lovom ili uživati u ribolovu.

Stara planina sneg skijanje

Ostrvo sa blagom za istraživače i biologe

Stara planina pruža jedinstvenu mogućnost za uživanje u netaknutoj prirodi. Čuvena je po strmim liticama, vodopadima, poljima šumskog cveća i bujnim šumama koji privlače posetioce tokom cele godine. Ako se izuzmu sami vrhovi gde vladaju oštri zimski uslovi, klima Stare planine i čitavog Balkana je umereno kontinentalna, što omogućava opstanak raznih biljnih i životinjskih vrsta.

Ovo je ujedno i omiljena destinacija biologa koji Staru planinu nazivaju ostrvom sa blagom, zbog raznih vrsta biljaka i životinja koje se ne mogu naći u drugim delovima Srbije. Postoje podaci o tome da na Staroj planini raste ogroman broj različitih vrsta biljaka od kojih mnoge pripadaju endemskim, pa to objašnjava zašto je ovo područje omiljeno istraživačima.

Lekovite biljke i pečurke se nalaze na svakom koraku, a o njihovoj primeni najviše znaju meštani okolnih sela koji su uvek radi da dočekaju posetioce, upoznaju ih sa zanimljivostima i preporuče smeštaj na Staroj planini.

Utočište najstarijih srpskih fresaka

Posetioci Stare planine ne propuštaju da posete neke od najlepših srpskih manastira smeštenih u podnožju ove planine. Manastir Svetog Onurfija na putu Pirot-Temska je sagrađen još u trinaestom veku i predstavlja utočište za mnoge putnike i hodočasnike.

Manastir Sveti Đorđe iz četrnaestog veka je prvobitno bio ženski manastir. Njegovi prvi ktitori su Dejanovići, sestrići cara Dušana, a velika drvena vrata i visoki trem su tu da čuvaju lepotu manastira i duh starog vremena.

Dobroševski manastir, ili kako još nazivaju Poganovo, se nalazi u blizini Zvonačke banje, na putu Pirot-Dimitrovgrad. Izgrađen je u XIV veku, a njegovu posebnu vrednost čine očuvane freske iz XV veka.

Stara planina u brojkama

Čitav planinski venac koji se prostire od Srbije, preko čitave Bugarske je dugačak oko 550 kilometara. Kao što je poznato, zapadni deo ovog venca sa površinom od 1.802 kvadratna metra pripada Srbiji gde se na nadmorskoj visini od 2.169 metara nalazi Midžur, najviši vrh Stare planine i drugi po redu u čitavoj Srbiji.

Najviši vrh Balkana, Botov vrh, je od Midžora viši za 200 metara, a smešten je na 2.376 metara nadmorske visine. Stara planina pripada teritorijama četiri opštine: Dimitrovgrad, Pirot, Knjaževac i Zaječar.

Planina raspolaže sa 13 kilometara dugačkim skijaškim stazama i žičarama sa kapacitetom od oko 1.300 skijaša na sat. Prva gondola u Srbiji je izgrađena upravo na Staroj planini, na lokaciji Jabučko ravnište. Na planini raste preko 1.000 različitih vrsta biljaka, gnezdi se oko  200 vrsta ptica, a pronađeno je čak 116 vrsta leptira.

Stara planina može mnogo da ponudi istraživačima i ljubiteljima prirodnih lepota, ali je odličan izbor i za one koji žele odmor, tišinu i relaksaciju. Naročito je zanimljivo što je kao destinaciju za odmor biraju i starije i mlađe generacije, što dovoljno govori o posebnosti ove planine i njenog bogatstva.


Pešačke staze Stare planine



Za Staru planinu moglo bi da se kaže da je jedna od najlepših u Srbiji, makar onoliko koliko pripada našoj zemlji jer jedan njen deo nalazi se i u Bugarskoj. Botev je najviša tačka, ali u susednoj Bugarskoj, a u Srbiji je to vrh Midžor koji se nalazi na 2.169 metara nadmorske visine.

Stara planina postaje sve privlačnija i turisti je otkrivaju, pogotovo oni kojima je fokus na pešačenju i planinarenju zato što je dosta pristupačna za ljubitelje ovih aktivnosti i nije zahtevna, dok su pešačke staze adaptirane i oni koji su posetili ovaj deo Srbije, preporučuju sa velikim odobravanjem ture koje se organizuju, a u nastavku teksta saznajte ponešto o tim turama.

Legenda o zakopanom blagu

Stara planina ima bogatu istoriju, a u narodu je poznata i po brojnim legendama koje se za ovo mesto vezuju. Jedna od njih je legenda o zakopanom blagu, pa tako meštane ne iznenađuje kada čuju neobične zvukove, bušenje i kopanje jer znaju da su tragači u potrazi za blagom ponovo došli.

Ima i avanturista koji ovu legendu ne shvataju ozbiljno i ne dolaze sa opremom da istražuju teren, već više iz znatiželje. Svakako da ima i onih koji su spremni da krenu u lov na blago čije poreklo na ovim prostorima vodi još od starih civilizacija.

Oni dolaze sa detektorima za metal ne bi li otkrili nešto što niko pre njih nije, a isto tako nije retkost i da razgovaraju sa starijim ljudima u selu kako bi možda saznali gde se krije blago koje je ostalo od najveće rimske kovnice novca.

Ostalo je i blaga koje je ukradeno od Turaka tokom brojnih pohoda, a postoji i legenda o pop Martinovom blagu. Prema narodnom verovanju, Turci su mu ubili porodicu, a on je krenuo u osvetu i zlato koje je otimao, davao je siromašnima, a deo zakopavao u jamu iz koje niko nije izašao živ da bi posvedočio o istinitosti ovih tvrdnji.

Staze za šetnju i razbijanje monotonije

Stara planina možda nije uvek bila jedna od najposećenijih u Srbiji, ali to se menja u poslednjih par godina zato što se pešačke staze na Staroj planini prostiru na pogodnom terenu koji je travnat i nisu zahtevne, pa nema potrebe za posebnim pripremama pre nego što krenete u avanturu.

Pešačke ture uglavnom se organizuju kao jednodnevni izleti sa usponom na Midžor koji se nalazi na samoj graničnoj liniji između Bugarske i Srbije. Planinari vole ovaj teren zato što su predeli jedinstveni, a pogled sa vrha – to treba doživeti.

Za Staru planinu kaže se da je pravi biser Srbije, a posetioci mogu da biraju između nekoliko pešačkih staza kojima žele da se kreću. U ponudi su staze: Planinarski dom Midžor, Ravno Bučje – prevoj Sveti Nikola, a možete se odlučiti i za neku od šest staza Ćuštica.

Stara planina priroda

Babin zub – Marta i planinarski dom

Za Babin zub ste verovatno čuli, ali da li znate legendu u nastanku imena ovog izletišta, a danas i planinarskog doma? Prema narodnom verovanju, u ovim krajevima živela je baba Marta koja se stalno protivila Sečku, što je bio naziv za mesec februar.

Ona je tako jednom prilikom početkom marta nagovorila čobane da izvedu stoku na ispašu, pa je i sama krenula. Priča se da je nastupila neverovatno jaka zima, da su ovce ostale zaleđene, a da se baba Marta smrzla i da je od nje ostao samo zub, pa je tako kraj dobio ime.

Izazov za pešačenje

Stara planina jedna je od neistraženih oblasti u našoj zemlji, ali spada u kategoriju prirodnih bogatstava prvog reda i ima veliki potencijal za razvoj turizma. Nema sumnje da će se za pešačke ture tražiti mesto više zbog netaknute prirode i lepote kojom Stara planina pleni.

Na oko 330 kilometara od Beograda, smeštena u Istočnoj Srbiji, Stara planina predstavlja raj za avanturiste, a sigurno je da će svi koji dođu biti fascinirani slikovitim selima koja izgledaju kao u bajkama, a pešačenje predstavlja doživljaj.

Ako ste ljubitelj netaknute prirode i želite da odete na par dana daleko od gradske gužve i provedete vreme sa prijateljima i na svežem vazduhu, onda treba da posetite Staru planinu. Smeštaj ćete lako pronači, a bilo da volite pešačenje ili ne, treba da prošetate nekoliko kilometara jer nećete osećati nikakav napor, a telo će Vam biti zahvalno za taj izlet.

Nadmorska visina: 1723m - 2169m

Skipass Stara Planina: 13km


MAPA MESTA

MAPA SKIJALIŠTA


KAKO DO CENTRA:   Autoput Beograd - Niš - Svrljig - Knjaževac - Kalna - Jabučko Ravnište. Put je dugačak 330km, sa dobrom vertikalnom i horizontalnom signalizacijom. Ovaj pravac se redovno održava i trenutno je najbolji izbor za dolazak na Staru planinu.

Udaljenost: 

- 70km od Niša

- 50km od Knjaževca i Pirota.

- 330km, od Beograda

- 120km od Sofije