Vrdnik - Fruška Gora

Banja Vrdnik se nalazi na južnim padinama Fruške gore u izvanrednom prirodnom amfiteatru. Bez obzira da li želite da posetite banju na vikend ili na sedam, deset ili čak dvadeset dana, ona je pravi izbor za sve ljubitelje prirode. Banja pruža mogućnost da se odmorite daleko od gradske vreve, ali ipak ne toliko daleko od civilizacije. Svakome ko želi da poseti banju Vrdnik ali nije siguran da li je to pravo mesto za odmor sa sigurnošću možemo da kažemo da vredi posetiti banju Vrdnik barem jednom. Kada je jednom posetite uvek ćete želeti da joj se vratite.
U banji vam je na dohvat ruke dostupan čist vazduh, dobra hrana, odličan tretman za oporavak celokupnog organizma, a banju možete posetiti u svako doba godine. Ako ste ljubitelj avanture, leto je idealno vreme za posetu. Ako ipak želite idilični i romantični odmor sa voljenom osobom, zima i period kada ima snežnog pokrivača je namenjena za sve romantike.
ŽBanja Vrdnk iz godine u godinu beleži stalni porast noćenja, kako zbog svoje idealne lokacije, Nacionalnog parka Fruške gore, blizine gradova Beograd (70km) i Novog Sada (23km), tako i aerodroma koji se nalazi na samo 45 minuta vožnje.

Prelepa priroda, preko 200 sunčanih dana u toku godine,vazduh koji banju Vrdnik svrstava u red vazdužnih banja i termo mineralni izvor glavni su razlog izbora Banje Vrdnik za idealan boravak.

Svojim postojećim kapacitetima jasno je isprofilisana ponuda tako da će svaki gost moći lako da izabere objekat koji će mu u datom trenutku biti odgovarajući.

Fruška gora
Fruška gora je ostrvska, stara gromadna planina u Sremu. Najveći deo Fruške gore se nalazi u Srbiji (u Vojvodini), dok mali deo zalazi u istočnu Hrvatsku, u Vukovarsko-srijemsku županiju. Prostire se na dužini od oko 75 km, širine je od 12 do 15 km i zahvata površinu od 25.525 km².

Fruška gora je 1960. godine proglašena nacionalnim parkom[1] i time je postala prvi nacionalni park u Srbiji. Najviši vrh je Crveni Čot (539m), a ostali značajni vrhovi su Stražilovo (321m), Iriški Venac (451m), Veliki Gradac (471m) itd.

Naziv „Fruška“ potiče od reči etnonima Franak što ukazuje da su Franci naseljavali ili kontrolisali ovu planinu. Doline i padine Fruške gore su prekrivene livadama, pašnjacima i žitnim poljima, na padinama su voćnjaci i vinogradi sa čuvenim vinskim podrumima, a delovi viši od 300 m su obrasli gustom listopadnom šumom.

Na Fruškoj gori je najveća koncentracija lipove šume u Evropi. Oko 700 vrsta lekovitog bilja raste na ovoj planini. Neke od brojnih životinjskih vrsta su: srna, jelen, muflon, lasica, divlja svinja (beka), kuna, divlja mačka, šakal, zec, itd.